Котор је градско насеље у општини Котор у Црној Гори на обали Бококоторског залива. Према попису из 2003. било је 1.331 становника (према попису из 1991. било је 1.401 становника.
Географија
Стара медитеранска которска лука, окружена градским зидинама, је врло добро сачувана и под заштитом је УНЕСКО-а, као светска културна баштина. Између 1420-1797 Котор је са околином припадао Венецији па је венецијански утицај оставио траг на градској архитектури. Которски залив (Бока которска) један је од најдубљих и најдужих залива на Јадранском мору па се често назива најјужнијим фјордом Европе. Литице Орјена и Ловћена наткриљују град.
Последњих година све је већи број туриста.
Историја
Котор је први пут био насељен у време античког Рима, када је био познат као Acruvium и био део римске провинције Далмације. Ascrivium или Ascruvium први пут се помиње 168. п. н. е..
Котор је био утврђен још од раног средњег века, када је император Јустинијан I сазидао тврђаву изнад Ascrivium-а 535, после протеривања Гота, а други град је вероватно сазидао Константин Порфирогенит у 10. веку на висијама изнад града. Град су 840. похарали Сарацени.
Године 1002. опљачкали су га Бугари, а касније га је македонски цар Самуило предао Србији, али је град, под заштитом Србије, а у савезу с Дубровником, сачувао недирнутим своје републиканске институције, и своје право да закључује уговоре и учествује у рату. У то време он је већ био епископско седиште а у 13. веку су установљени доминикански и фрањевачки манастири да спрече ширење богумилства.
У 14. веку трговина града Cattaro, како је тада зван, конкурисала је дубровачкој и изазивала завист Венеције. Треба споменути да је град Котор имао статут из 1301. године, којим се доказује да је увијек имао статус града. За вријеме династије Немањића, Котор је уживао велику аутономију и повластице. Пад Србије 1389. оставио је град без заштите, и пошто је наизменице падао у руке Млечана и Мађара, коначно је 1420. дошао под млетачку власт.
Котор су опсађивали и Турци 1538. и 1657, посећивала га куга 1572, а готово је уништен у земљотресима 1563 и 1667. По Споразуму из Кампоформија из 1797. прешао је у руке Аустрије; али је 1805, по Пожунском миру, додељен Италији, да би коначно постао део француског царства 1810.
Године 1814, град је враћен Аустрији после Бечког конгреса. Покушај присилног регрутовања становништва, напуштен 1869, али успешан 1881, изазвао је две краткотрајне побуне међу Кривошијама на западној страни планине Орјена, за које време је Котор био седиште аустријског штаба.
У Првом светском рату Котор је био поприште жестоких борби између Црне Горе и Аустро-Угарске. После 1918. Котор је постао део Југославије, а после 1945. део тадашње Социјалистичке Републике Црне Горе у оквиру социјалистичке Југославије.
До почетка 20. века Хрвати су у Котору и другим местима Бока которске чинили већину, док су другу велику етничку групу чинили Срби. У протеклом веку проценат Хрвата је у овом подручју нагло опадао, тако да данас већину становништва чине Црногорци и Срби.
15. април 1979. године, Котор је доживио разоран земљотрес... и остали градови Црне Горе и цијеле Јадранске Обале су претрпели знатна оштећења. Реконструкција је трајала 10 година, па и више за одређена важна здања: Катедрала Светог Трифуна, Црква светог Луке, Кнежева палата итд.
Katedrala Svetog Trifuna
Хотели
Манифестације
Демографија
У насељу Котор живи 1035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (34,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 444 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
Географија
Стара медитеранска которска лука, окружена градским зидинама, је врло добро сачувана и под заштитом је УНЕСКО-а, као светска културна баштина. Између 1420-1797 Котор је са околином припадао Венецији па је венецијански утицај оставио траг на градској архитектури. Которски залив (Бока которска) један је од најдубљих и најдужих залива на Јадранском мору па се често назива најјужнијим фјордом Европе. Литице Орјена и Ловћена наткриљују град.
Последњих година све је већи број туриста.
Историја
Котор је први пут био насељен у време античког Рима, када је био познат као Acruvium и био део римске провинције Далмације. Ascrivium или Ascruvium први пут се помиње 168. п. н. е..
Котор је био утврђен још од раног средњег века, када је император Јустинијан I сазидао тврђаву изнад Ascrivium-а 535, после протеривања Гота, а други град је вероватно сазидао Константин Порфирогенит у 10. веку на висијама изнад града. Град су 840. похарали Сарацени.
Године 1002. опљачкали су га Бугари, а касније га је македонски цар Самуило предао Србији, али је град, под заштитом Србије, а у савезу с Дубровником, сачувао недирнутим своје републиканске институције, и своје право да закључује уговоре и учествује у рату. У то време он је већ био епископско седиште а у 13. веку су установљени доминикански и фрањевачки манастири да спрече ширење богумилства.
У 14. веку трговина града Cattaro, како је тада зван, конкурисала је дубровачкој и изазивала завист Венеције. Треба споменути да је град Котор имао статут из 1301. године, којим се доказује да је увијек имао статус града. За вријеме династије Немањића, Котор је уживао велику аутономију и повластице. Пад Србије 1389. оставио је град без заштите, и пошто је наизменице падао у руке Млечана и Мађара, коначно је 1420. дошао под млетачку власт.
Котор су опсађивали и Турци 1538. и 1657, посећивала га куга 1572, а готово је уништен у земљотресима 1563 и 1667. По Споразуму из Кампоформија из 1797. прешао је у руке Аустрије; али је 1805, по Пожунском миру, додељен Италији, да би коначно постао део француског царства 1810.
Године 1814, град је враћен Аустрији после Бечког конгреса. Покушај присилног регрутовања становништва, напуштен 1869, али успешан 1881, изазвао је две краткотрајне побуне међу Кривошијама на западној страни планине Орјена, за које време је Котор био седиште аустријског штаба.
У Првом светском рату Котор је био поприште жестоких борби између Црне Горе и Аустро-Угарске. После 1918. Котор је постао део Југославије, а после 1945. део тадашње Социјалистичке Републике Црне Горе у оквиру социјалистичке Југославије.
До почетка 20. века Хрвати су у Котору и другим местима Бока которске чинили већину, док су другу велику етничку групу чинили Срби. У протеклом веку проценат Хрвата је у овом подручју нагло опадао, тако да данас већину становништва чине Црногорци и Срби.
15. април 1979. године, Котор је доживио разоран земљотрес... и остали градови Црне Горе и цијеле Јадранске Обале су претрпели знатна оштећења. Реконструкција је трајала 10 година, па и више за одређена важна здања: Катедрала Светог Трифуна, Црква светог Луке, Кнежева палата итд.
Katedrala Svetog Trifuna
Хотели
- Асторија
- Марија
- Вардар
- Форца Маре
- Катаро
- Бокељски двори
- Вила Панонија
- Анфора
Манифестације
- Свечаности поводом дана Светог Трипуна
- Которски карневал
- Дани Камелије
- Которске Љетње Фест
- Међународни фестивал КоторАрт
- Фестивал дјетета
- Интернеционални фестивал моде
- Бокељска ноћ
- Међународни љетни карневал
Демографија
У насељу Котор живи 1035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,9 година (34,9 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 444 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено.
Нема коментара:
Постави коментар