Odakle tačno počinje ljubav između žena i cipela? Od Keri Bredšo koja je bila opsednuta Manolovim cipelama? Ili možda ipak od Pepeljuge koja je imala savršen par staklenih cipela? I šta nam se tačno dešava dok kupujemo cipele? Naime, određeni stručnjaci tvrde da se prilikom isprobavanja i kupovine cipela luči endorfin, hormon sreće. Da li bismo onda kupovinu cipela mogli da proglasimo životnom srećom svake žene? Ono što je sigurno jeste činjenica je da se žena oseća potpuno drugačije na visokim štiklama. Mnoge bi pre ostale kod kuće nego što bi obule ravne cipele. I baš tih par centimetara znači mnogo kada je u pitanju žensko samopouzdanje. Visoke pete vas doslovno podižu na viši status jer i vaša visina raste dok ih nosite.
Ako pogledate razvojni put cipela kroz istoriju shvatićete da su cipele uvek imale veoma važnu ulogu. Tako su u prošlim vekovima štikle mogli da nose samo pripadnici više klase. Cipele su tada označavale merilo položaja na društvenoj lestvici jer je radnička klasa mogla da nosi samo cipele koje su bile prilagođene radu. Ono što je takođe zanimljivo jeste činjenica da su štikle prvo nosili samo muškarci, a razlog tome je svakodnevno jahanje pa je visoka peta obezbeđivala stabilnost noge u uzengijama.
Štikle su postale sastavni deo ženskih života tek 1533. Kada ih je Katarina Mediči obula na svom venčanju. Od tog venčanja pa na dalje, što je bio viši status žene u društvu to je i štikla bila viša. I tako sve do Francuske revolucije kada ih je buržoazija proglasila nepristojnim. Visina štikli se tada smanjila, a žene su opet bile bliže zemlji. A onda je došao 19. vek i štikle su se opet vratile u modu. Od tada, pa do današnjeg dana može se zaključiti da samo dobijaju na značaju.
Štikle su u današnjim modernim vremenima veoma popularne i poželjne. One su postale veoma voljene i neizostavne uod strane ženske populacije. Postale su predmet obožavanja i žene su postale spremne na trpljenje bola radi gracioznosti pokreta i hoda koje nam one omogućuju.
U svakom slučaju, ljubav između žena i cipela postoji odavno i postojaće još dugo. Karl Jung je rekao: „Cipele koje odgovaraju jednoj osobi neće biti adekvatne za drugu; ne postoji recept za život koji će biti taman svim ljudima“. Na vama je da pronađete svoj par i da ih ponosno nosite. I šta sad i ako u toj potrazi morate da kupite par stotina pari da bi ste našli onaj savršeni? Jedno od istraživanja pokazalo je da prosečna žena poseduje 19 pari cipela, ali od toga redovno nosi samo 4 para. To verovatno važi za sve u životu.
Štikla prema visini može biti niska, srednja ili visoka.
Niska štikla je manja od 2.54 cm
Srednja štikla je između 2.54 cm i 6 cm,
Visoka štikla je veća od 6 cm.
Ako pogledate razvojni put cipela kroz istoriju shvatićete da su cipele uvek imale veoma važnu ulogu. Tako su u prošlim vekovima štikle mogli da nose samo pripadnici više klase. Cipele su tada označavale merilo položaja na društvenoj lestvici jer je radnička klasa mogla da nosi samo cipele koje su bile prilagođene radu. Ono što je takođe zanimljivo jeste činjenica da su štikle prvo nosili samo muškarci, a razlog tome je svakodnevno jahanje pa je visoka peta obezbeđivala stabilnost noge u uzengijama.
Štikle su postale sastavni deo ženskih života tek 1533. Kada ih je Katarina Mediči obula na svom venčanju. Od tog venčanja pa na dalje, što je bio viši status žene u društvu to je i štikla bila viša. I tako sve do Francuske revolucije kada ih je buržoazija proglasila nepristojnim. Visina štikli se tada smanjila, a žene su opet bile bliže zemlji. A onda je došao 19. vek i štikle su se opet vratile u modu. Od tada, pa do današnjeg dana može se zaključiti da samo dobijaju na značaju.
Štikle su u današnjim modernim vremenima veoma popularne i poželjne. One su postale veoma voljene i neizostavne uod strane ženske populacije. Postale su predmet obožavanja i žene su postale spremne na trpljenje bola radi gracioznosti pokreta i hoda koje nam one omogućuju.
U svakom slučaju, ljubav između žena i cipela postoji odavno i postojaće još dugo. Karl Jung je rekao: „Cipele koje odgovaraju jednoj osobi neće biti adekvatne za drugu; ne postoji recept za život koji će biti taman svim ljudima“. Na vama je da pronađete svoj par i da ih ponosno nosite. I šta sad i ako u toj potrazi morate da kupite par stotina pari da bi ste našli onaj savršeni? Jedno od istraživanja pokazalo je da prosečna žena poseduje 19 pari cipela, ali od toga redovno nosi samo 4 para. To verovatno važi za sve u životu.
Stvar koja se danas na Zapadu prihvata kao a priori normalna, prirodna i poželjna, jeste nošenje visokih potpetica. Žene se na najrazličitijim platformama, uskim i tankim štiklama, formalno ili moderno odevene, kreću po modnim pistama, ulicama gradova, stranicama modnih časopisa.
Iako su kod modno poželjnih i ekstremno visokih potpetica elegancija i ekstravagancija izbalansirane, većini žena je jasno da u elegantnim cipelama ne mogu mnogo da hodaju, tako da se ponašanje tokom cele večeri svodi na "glumljenje lutke u izlogu". Bez obzira na moguće razlike u mišljenjima, tj. da li je besmisleno (funkcionalno) ili, naprotiv, smisleno (estetski) nositi visoke štikle, jedno je sigurno: najnovija upozorenja lekara glase da učestalo nošenje obuće sa visokim potpeticama umnogome povećava rizik nastanka artritisa. Naime, izmenjen položaj noge i stopala povećava silu istezanja za 23%, gde posebno strada zglob kolena.
Ovo istraživanje sprovedeno je na uzorku od 20 žena, prosečne dobi od 36 godina, koje su na potpeticama hodale preko platforme sa senzorima. Lekari ne smatraju da visoke potpetice treba ukinuti, već da, kao i u svemu, treba pronaći pravu meru: u ovom slučaju, funkcije i estetike.
Niska štikla je manja od 2.54 cm
Srednja štikla je između 2.54 cm i 6 cm,
Visoka štikla je veća od 6 cm.
Нема коментара:
Постави коментар